Problemi sa vlagom? Ovo su metode koje stvarno funkcionišu!
Njeno prisustvo može biti posledica loše izolacije, prodora vode iz spoljašnje sredine ili nedovoljne ventilacije. U početku se pojavljuje kao blaga kondenzacija, ali vremenom dovodi do buđi, oštećenja zidova, podova i nameštaja.
Mnogi pokušaji rešavanja problema sa vlagom svode se na privremene i površinske metode koje ne otklanjaju uzrok. Dugoročna rešenja zahtevaju pažljivo planiranje i primenu sistema koji deluju na sam izvor problema. Kombinacija pravilne gradnje, zaštite od vode i odgovarajuće mikroklime unutar prostora jedini su način da se obezbedi trajna zaštita.
Kada ventilacija nije dovoljna?
Ventilacija je osnovni mehanizam za regulaciju vlažnosti u zatvorenom prostoru. Redovno provetravanje pomaže u izbacivanju vlažnog vazduha i unošenju suvog spoljnog vazduha. Međutim, postoje situacije kada ovaj metod nije dovoljan. U prostorijama kao što su kupatila, kuhinje, podrumske sobe ili prostori bez prozora, prirodna ventilacija ne može efikasno da odvede višak vlage. U takvim slučajevima vlaga se zadržava u zidovima i površinama, čak i ako se prozor redovno otvara.
Pored toga, u periodima visoke spoljne vlažnosti ili tokom hladnih meseci, provetravanje može pogoršati stanje. Spoljni vazduh tada sadrži veću količinu vlage ili izaziva kondenzaciju na hladnim zidovima. To dovodi do stvaranja uslova pogodnih za razvoj buđi i gljivica, posebno na mestima gde postoji manjak termo i hidro zaštite. Kada ventilacija nije dovoljna, mora se razmotriti uvođenje sistemskih rešenja — poput mehaničke ventilacije, odvlaživača i dodatnih barijera protiv prodora vode.
U objektima koji su u direktnom kontaktu sa zemljom ili starije gradnje, često je uzrok problema u konstrukciji. Ako hidroizolacioni premazi nisu primenjeni na kritičnim mestima, vlaga iz tla ili atmosfere prodire u unutrašnjost i zadržava se u zidovima. U tim slučajevima, ventilacija ne može da spreči širenje vlage jer ne postoji barijera koja onemogućava njen ulazak. Tek nakon primene odgovarajuće zaštite, ventilacija dobija svoju funkciju kao dopuna već postojećem sistemu zaštite.
Koje površine zahtevaju dodatnu pažnju?
Kod problema sa vlagom, najčešće se posmatraju vidljive površine kao što su unutrašnji zidovi ili plafoni. Međutim, mesta na kojima vlaga najbrže prodire često su manje uočljiva, a istovremeno najkritičnija. Dodatna pažnja mora se usmeriti na zone koje su u direktnom kontaktu sa spoljnim uticajima, vodom iz tla ili atmosferskim padavinama.
Podovi u prizemlju, temeljni zidovi i spojevi između horizontalnih i vertikalnih površina posebno su izloženi prodoru vlage. Bez odgovarajuće zaštite, voda iz podloge lako prelazi u konstrukciju, pogotovo ako objekat nema izvedenu hidroizolaciju u nižim slojevima. U ovim zonama, hidroizolacioni premazi mogu da posluže kao barijera koja sprečava da kapilarna vlaga naruši površinske materijale i unutrašnju mikroklimu.
Pored poda i temelja, posebnu pažnju zahtevaju terase, lođe, spoljne stepenice, kupatila i kuhinje — svi prostori gde su voda i para svakodnevno prisutni. Ove površine trpe konstantno opterećenje u vidu vlage, temperaturnih razlika i mehaničkog habanja. Ukoliko se ne zaštite na vreme, posledice se šire i na susedne prostorije, izazivajući probleme koji zahtevaju kompleksnu i skupu sanaciju.
Hidroizolacija u kombinaciji sa drenažom
U borbi protiv vlage, kombinovanje više zaštitnih sistema daje najbolje rezultate. Hidroizolacija štiti objekat od direktnog prodora vode, dok drenaža reguliše kretanje vode oko objekta i smanjuje njen pritisak na konstrukciju. Kada se ove dve metode koriste zajedno, stvaraju dvostruku zaštitu koja deluje i preventivno i funkcionalno.
Drenažni sistemi su naročito važni kod objekata sa podrumima, na padinama i u zonama sa visokim nivoom podzemnih voda. Bez pravilnog odvođenja viška vode iz tla, pritisak na temeljne zidove i ploče postaje konstantan. U takvim uslovima, čak i kvalitetna hidroizolacija može biti preopterećena i vremenom popustiti. Ugradnjom drenažnih cevi, voda se preusmerava dalje od objekta i smanjuje rizik od zasićenja temelja vlagom.
Kada se uz drenažni sistem primene hidroizolacioni premazi, štiti se kompletna površina u kontaktu sa zemljom. Premazi popunjavaju mikro pukotine, formiraju elastični sloj i ne dozvoljavaju vodi da prodre do konstruktivnih elemenata. Zajedno sa drenažom, oni predstavljaju sistemsko rešenje koje štiti objekat dugoročno, čak i u nepovoljnim hidrološkim uslovima.
Da li je rešenje trajno ili samo trenutno?
Kada se pojavi vlaga u objektu, najčešća reakcija je brzo saniranje posledica – premazivanje zidova, krečenje, korišćenje odvlaživača ili postavljanje dodatnih slojeva završne obloge. Iako ovakve mere mogu privremeno smanjiti vidljive tragove vlage, one retko rešavaju uzrok problema. Pitanje koje se postavlja jeste da li je primenjeno rešenje trajno ili je u pitanju samo kratkoročna maska.
Privremena rešenja najčešće se zasnivaju na tretiranju simptoma, bez kontrole izvora prodora vode. Kada se vlagom oštećen zid prefarba bez prethodne izolacije, ili se pod presvuče bez zaštite podloge, efekat će trajati samo do prve veće promene spoljašnjih uslova. Vlaga će se ponovo pojaviti – često u većem obimu i na novim mestima. Takvi pokušaji rešavanja problema dovode do gubitka vremena i dodatnih troškova.
Trajna rešenja zahtevaju sistemski pristup. To podrazumeva identifikaciju izvora vlage, mehaničku ili hemijsku zaštitu zidova i podova, i ugradnju adekvatne barijere. U praksi, to znači kombinaciju više slojeva zaštite, među kojima posebno mesto zauzimaju hidroizolacioni premazi. Kada se pravilno primene, oni onemogućavaju ponovni prodor vode i omogućavaju dugoročnu stabilnost prostora. Rešenja ovog tipa možda zahtevaju više ulaganja na početku, ali značajno smanjuju potrebu za čestim popravkama i stvaraju uslove za stabilno i suvo okruženje.